Borba Slovenaca za ujedinjenu Sloveniju na izmaku velike krize na istoku od marta do novembra 1878. i njen odjek kod srpskog naroda u kneževini Srbiji i Vojvodini

Povzetek

Tokom 1878, usled pojačanih talijanskih imperijalističkih pretenzija na Slovenačko Primorje, Trst i Istru, dodele Austro-Ugarskoj na Berlinskom kongresu okupacionog mandata za Bosnu i Hercegovinu i okupiranja ovih od austrougarske vojske, kod Slovenaca se ispoljila borbena spremnost za odsudno odupiranje talijanskom iredentizmu, što se vidno manifestovalo na taborima u Kojskom, 31. marta, Kobaridu, 7. aprila, i u Dolini kod Trsta, 27. oktobra 1878. Kod Slovenaca je ojačala gotovost za smeliji pristup zahtevu za stvaranje Ujedinjene Slovenije i unapredenje jugoslovenske solidarnosti, što je naročito došlo do izražaja u adresi upučenoj austrijskom caru od poslanika Kranjske pokrajinske skupštine, 5. oktobra, na taboru u Dolini i na proslavi sedamdesetogodišnjice dr Janeza Bleiweisa u Ljubljani, 19. novembra 1878. Izvestan deo srpske javnosti u Kneževini Srbiji i Vojvodini bio je upoznat sa ovim dogadajima i sa iskrenim simpatijama pratio je borbu slovenačkog naroda.